Ima li izmuljivanje alternativu?

Stručnjaci Instituta "Jaroslav Černji" su u četvrtak, 1. aprila, predstavili dosadašnji rad na studiji "Čišćenje i remedijacija mulja Palićkog i Ludaškog jezera". Prezentaciju je za stručnu javnost Subotice ispred Gradske uprave, organizovala, Suzana Dulić, članica Gradskog veća zadužena za oblast komunalija i zaštitu životne sredine.

U uvodnom delu je, Mile Božić, rukovodilac projekta ukratko izneo najvažnije podatke na osnovu kojih je konačno rešenje usmereno na odstranjivanje nataloženog mulja koje jezeru preti zatrpavanjem. Radeći na "nultoj" geodeziji utvrđeno je da samo u turističkom, IV sektoru, Palićkog jezera ima nešto više od 1.3 miliona kubnih metara mulja. Kako je rečeno, jezero oslobođeno od mulja, treba puniti kvalitetnom vodom i zaštititi od zagađivača. Ali je jedno od najvažnijih pitanja šta sa tolikom količinom mulja? Studija predlože da se deo upotrebi za sanaciju obale, odnosno za izgradnju puteva i obaloutvrda koje su erodirane. Deo rešenja je i u kompostiranju, te upotrebi u poljoprivredi, razastiranju po zemljištu i za rekultivaciju deponije.

Osim ovoga, jedan od projektnih zadataka bio je i da se daju interventne mere koje treba preduzeti kako bi se predupredili mogući novi ekološki incidenti na jezeru. Predloženo je da se preko već postojećeg kanalskog sistema i akumulacije dovedi voda iz Tise. Ovo je već korišćen način prepumpavanja vode,ali je zbog tehničkih karakteristika  veoma skup za staraoca .

Nakon prezentacije je usledila izuzetno kvalitetna diskusija stručnjaka JP Palić-Ludaš, Zavoda za javno zdravlje, Građevinskog fakulteta, Gradske uprave, JKP Vodovod i kanalizacija, ekoloških organizacija i pojedinaca.

Ukazano je na:

- proceduralni propust kojim je skladu sa Zakonom o zaštiti prirode (Sl. glasnik RS 36/09) trebalo pribaviti dokumentaciju kojom se „Utvrđuju uslovi i mere zaštite prirode i prirodnih vrednosti u postupku izrade i sprovođenja prostornih i urbanističkih planova, projektne dokumentacije... i strategija u svim delatnostima koje utiču na prirodu"

 - potrebu preispitivanja konstatacije (date u sredstvima informisanja sa prve prezentacije studije) o kvalitetu sedimenta III i IV sektora jezera Palić i severnog i južnog dela jezera Ludaš i na osnovu karakterizacije sedimenta definisati procenu rizika za rešenje izmuljivanja ili rešenje kojim bi se mulj zadržao u infrastrukturnim objektima jezera.

- potrebu informisanja o finansijskim sredstvima neophodnim za održavanje režima vode jezera Palić i Ludaš.

Rezultati Zavoda za javno zdravlje pokazuju opterećenost uzoraka mulja mineralima i teškim metalima na svim lokalitetima. Na osnovu ovih podataka treba dati novi predlog šta sa muljem koji, izolovan, predstavlja opasan otpad. Studiji nedostaje alternativno rešenje, ali i procena finansijskih sredstava neophodnih za kompletnu sanaciju. Sugerisano je da Institut u narednom periodu uspostavi kontakt sa svim relevantnim institucijama i pojedincima iz Subotice, u cilju što kvalitetnijeg završetka studije koja bi kao takva bila ponovo na javnom uvidu do njenog usvajanja.

Opšte mišljenje skupa je i to da ne treba žuriti, već zajedničkim snagama i znanjem doći do dokumenta koji će jezerima Palić i Ludaš pomoći da prežive, Subotičanima da ih u skladu sa održivim razvojem koriste, a Institutu, da ova studija bude važna referenca za njihov budući rad.