LAP za mlade
Program razvoja sporta Grada Subotice
Mreža za razvoj Subotice
Centar znanja o međuopštinskoj saradnji
Europe for Citizens
Projekat Balkan i Evropa zajedno
Aktuelnosti

Obeležen nacionalni praznik bunjevačke nacionalne manjine Dan Velike narodne skupštine

26.11.2016.

Svečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine obeležio je jedan od četiri nacionalna praznika – Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu 1918., kao i 330 godina od dolaska Bunjevaca na područje Bajskog trougla (Baja-Subotica-Sombor).

10656_1.jpg

Svečanosti, koja je počela intoniranjem himne Republike Srbije „Bože pravde” i bunjevačke svečane pesme „Podvikuje bunjevačka vila” prisustvovali su predsednik Vlade AP Vojvodine, Igor Mirović, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, izaslanica predsednika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković, savetnik premijera Srbije, Gojko Radić, potpredsednik pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, Mihalj Njilaš, pomoćnici pokrajinskog sekretara za kulturu, Nebojša Kuzmanović i Đorđe Vukmirović, predsednik Skupštine grada Novog Sada, Zdravko Jelušić, predstavnici svih bunjevačkih institucija i brojni građani.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Mirović je rekao da je slobodarski duh Srba i Bunjevaca tih burnih novembarskih dana poslednje godine Prvog svetskog rata bio stopljen u jedno, i naveo imena, kako je rekao, „slavnih predaka“ i „grandioznih ličnosti“, narodnih predvodnika Srba i Bunjevaca, Jaše Tomića i Blaška Rajića.

Govoreći i o značaju drugih znamenitih istorijskih ličnosti, koje se ređe pominju i o kojima se manje znao, podsetio je da se tog 25. novembra 1918. među onima koji su ispisali zlatnu stranicu zajedničke istorije Srba i Bunjevaca našlo i sedam žena: pored Milice, supruge Jaše Tomića, Marije Jovanović i Anastazije Manojlović, tog dana svoj glas su toj zajedničkoj istoriji dale i Bunjevke Mara Malagurski, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević.

On je podvukao da ničiji identitet i ničija samobitnost u današnjoj Vojvodini ne smeju i neće biti ugroženi, a naročito ne onih koji su, zajednički sa srpskim narodom, hrabro i odlučno ispisivali istoriju Vojvodine.

10656_2.jpg 

– To što Bunjevci upravo 25. novembar danas slave kao jedan od svojih nacionalnih praznika, svedoči i o vizionarstvu Blaška Rajića, o vašoj nepokolebljivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka – rekao je Igor Mirović, poželevši Bunjevcima da takvi i ostanu, na ponos svoje zajednice, a i na ponos Vojvodine i Srbije.

Gradonačelnik Bogdan Laban se osvrnuo na burnu jesen 1918. godine i novembarske dane koji su prethodili održavanju Velike narodne skupštine, kada su rodoljubive težnje južnoslovenskih naroda počele da se ostvaruju.

– Odluku o priključenju Kraljevini Srbiji kao jedinstvenoj državi pročitao je Jaša Tomić. Govor na ovoj istorijskoj skupštini održao je i Blaško Rajić, župnik iz Subotice, koji je rekao da neće govoriti o tome šta je Srbija uradila, jer o tome govori ceo veliki svet, već da će u ime svog, do sada potlačenog, pritisnutog i na uništenje osuđenog naroda, javno pred skupštinom da se zahvali Srbiji ‘što nas je svojom neprispodobivom vojskom oslobodila jarma i smrti’ – podsetio je gradonačelnik Laban.

10656_3.jpg

Bunjevci su, dodao je, na prostor Bajskog trougla (Baja-Subotica-Sombor) došli pre 330 godina i primer su da jedan narod, ako je jedinstven i ako neguje svest o svom postojanju, svoj nacionalni identitet i tradiciju može da očuva i u ne baš  jednostavnim istorijskim i društvenim okolnostima.

– U uverenju da će se ubrzati rad na standardizaciji bunjevačkog jezika, kao i postupak formalnog ukidanja naredbe iz 1945. godine kojom je Bunjevcima, zajedno sa Šokcima, zabranjeno da se slobodno nacionalno opredeljuju, bunjevačkoj nacionalnoj zajednici čestitam nacionalni praznik – Dan Velike narodne skupštine – sa željom da, uvažena i poštovana, još jako dugo radi i živi na ovim prostorima – naglasio je Bogdan Laban.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Suzana Kujundžić Ostojić zahvalila se Miroviću na tome što je, posle 14 godina, predsednik pokrajinske Vlade odgovorio na poziv da učestvuje u obeležavanju bunjevačkog nacionalnog praznika, i podsetila  da Bunjevci nemaju, poput drugih naroda, ni sliku, ni trg, ni spomenik, koji bi i njih, i druge, podsećao na  velikane i velike događaje o kojima se govori.

10656_4.jpg 

– Naš spomenik je u našim srcima i na usnama svakog deteta koje uči bunjevački, članovima Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, udruženjima, ljudima... U svima koji danas ponosno kažu - mi smo Bunjevci – rekla je Suzana Kujundžić Ostojić.

Zdravko Jelušić je rekao da su Bunjevci baš u Novom Sadu Velikom narodnom skupštinom potvrdili svoj identitet i stekli pravo da Novi Sad doživljavaju svojim gradom, a izaslanica predsednika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković je kazala da su oba naroda, i Srbi i Bunjevci, ponosni na ono što su im preci ostavili.

KONTAKT CENTAR 024
Servisne informacije
Informator
Subvencionisanje komunalnih usluga
Naručivanje dokumenata
Investirajte u Suboticu
Lokalna poreska administracija
Informator
Development Strategy
Dubra uprava